Kad hljeb postaje luksuz, a gorivo osnovna potrepština

Nekada se znalo – za marku i po se moglo kupiti somun, jogurt i još ti ostane za žvaku. Danas? U Bosni i Hercegovini, kupovina osnovnih namirnica postaje svakodnevni stres test. Inflacija je u junu 2025. dostigla 4,6 %, a cijene hrane skočile su za 10,8 % u odnosu na prošlu godinu. To više nije statistika – to je surova realnost na kasi.

Hrana, koju uzimamo zdravo za gotovo, sve više liči na luksuznu robu. Krompir, mlijeko, jaja – sve je poskupjelo. I kad uđeš u prodavnicu, ne pitaš više “šta mi treba”, nego “šta smijem da uzmem”. Jer ti novčanik ne oprašta ni marku više.

A onda dođeš do goriva – dizel 2,33 KM/l, benzin malo više – i shvatiš da bez auta ne možeš: moraš na posao, moraš po djecu, moraš do bolnice. I tako tankiraš, ćutiš i guraš.

Četiri stuba poskupljenja – i nijedan nije tvoj izbor

• Vremenske prilike + slab urod = veće cijene hrane: Suše, mrazevi i poremećaji u lancu snabdijevanja pogađaju domaću proizvodnju. Kad nema domaće – uvozna hrana dolazi skuplje.
• Skuplji transport = skuplji tanjir: Kad gorivo poskupi, poskupi sve – od njive do kase. Trošak se prebaci direktno na nas.
• Tržište diktira koliko moge da te oderu: Stručnjaci tvrde da nema pravog ekonomskog opravdanja za neke cijene. Ali ako narod plaća – tržište uzima.
• Šutnja sistema: Obećanja o smanjenju PDV-a i pomoći ostaju neispunjena. Građani plaćaju – jer nemaju izbora.

Usporedna slika: BiH, Srbija i Hrvatska – svi u istom loncu

🇧🇦 Bosna i Hercegovina: Inflacija 4,6 %, hrana +10,8 %, dizel 2,33 KM/l, benzin 2,35 KM/l. Plate miruju – troškovi lete.

🇷🇸 Srbija: Inflacija 4,6 %, hrana +7,4 %, povrće +11,3 %, voće +31,6 %. Dizel RSD 196/l (~1,81 USD).

🇭🇷 Hrvatska: Inflacija 3,7 %, hrana +5,8 %, dizel oko 1,40 €/l. Bojkot trgovina u januaru srušio promet za 44 %.

Lična perspektiva – bez patetike, ali iz stomaka

Ne moraš biti ekonomista da znaš da nešto ne valja. Dovoljno je da staneš na benzinsku i pogledaš ljude. Niko ne priča, niko se ne smije. Samo sipa i klima glavom. Gledaš u aparat i misliš: “Koliko još mogu izdržati ovako?”

S druge strane, žena u prodavnici prevrće tikvice i pita: “Kad će opet biti na akciji?” Radnica slegne ramenima: “Ne zna se više ni šta je akcija, gospođo.”

Šta kaže narod? Bojkot – tiha, ali glasna pobuna

Preko 90 % građana BiH i Hrvatske podržava bojkot velikih trgovina. U Srbiji sindikati traže mjere. Građani sve više shvataju: kad država šuti, novčanik počinje da govori.

Zaključak? Ne treba ti ekonomist – treba ti empatija

• Hrana i gorivo skaču – plate stoje.
• Reforme se obećavaju – ali ne stižu.
• Ljudi žive dan po dan, litru po litru.
• Bojkot postaje jezik naroda.
• Svi smo u istom sosu – ali nećemo svi jednako preživjeti.